Shayari Bazar

Oткриће психологије, до кога је дошло на Западу, било jeрезултат разочарања западног човека, тј. последица одбацивања ипренебрегавања читавог подвижничког Предања Цркве. За западногчовека, отуђеног од исихастичкоподвижничког предања, психологија јепредстављала право чудо. Међутим, психологија за Православље нијеникакво чудо. Да живе у наше време, Оци би се чудили над нечим другим– над човековом фасцинираношћу психологијом. Баш као што исавремени подвижници, тј. савремени Оци – који искуствено познају сваунутарња стања душе човекове, како лукавштине ђаволове и палост“старога човека”, тако и дејство благодатних енергија Божјих – сматрајуоткрића психологије релативно незанимљивим. Кажем, незанимљивим,зато што је осредње знање од мале важности за оног ко је примиосавршено знање. Колико се божанска мудрост разликује од људскемудрости, толико се и православна психотерапија разликује одхуманистичке психотерапије. Чега занимљивог за човека који живи идоживљава Божју љубав – ту једину савршену љубав, ту“богосједињујућу и свеобуимајућу силу”, то “иступљење ума”, ту“разбуктаност духа”, ту “огњену и неподносиву чежњу и жеђ” – можебити у открићима о острашћеној и онечишћеној “љубави”, која нијеништа друго до пад љубави и идол? Зато и Оци наших дана, који својимживотом пројављују свецело искуство Цркве, сматрају безначајнимнаводно “просветљујућа” открића савремене психологије.